PI­ŠE: Adri­jan Lun­gu

Da bi ušao u Mi­ni­star­stvo ži­vot­ne sre­di­ne, po­sje­ti­lac mo­ra da okre­ne le­đa zgra­di par­la­men­ta, naj­ve­ćoj i naj­pre­po­zna­tlji­vi­joj gra­đe­vi­ni u ze­mlji. Nje­na ve­li­či­na go­to­vo da pre­va­zi­la­zi mo­ći po­i­ma­nja. Ve­ćim di­je­lom da­na ba­ca ve­li­ku sjen­ku. Unu­tar mi­ni­star­stva, kad se po­pe­nje uz mer­mer­ne ste­pe­ni­ce i pro­đe po­red ve­li­kih lu­ste­ra, po­sje­ti­lac sti­že do kan­ce­la­ri­je Ra­u­la Po­pa na pr­vom spra­tu. U hod­ni­ku sto­je tri mi­ni­ja­tu­r­ne kan­te za re­ci­kli­ra­nje ot­pa­da – žu­ta, ze­le­na i pla­va.
Ra­ul Pop se use­lio u kan­ce­la­ri­ju u ju­nu, kao dr­žav­ni se­kre­tar za upra­vlja­nje ot­pa­dom, je­dan od mno­gih eks­pe­ra­ta ko­je je an­ga­žo­va­la teh­no­krat­ska vla­da for­mi­ra­na šest mje­se­ci ra­ni­je, na­kon što je po­žar u noć­nom klu­bu u ko­jem je na­stra­da­lo 64 lju­di iza­zvao pli­mu bi­je­sa zbog ko­rup­ci­je u ze­mlji.
Vla­da je do­bi­la jed­no­go­di­šnji man­dat, do iz­bo­ra za­ka­za­nih za de­cem­bar, i u nju se po­la­žu ve­li­ke na­de da će ko­nač­no pro­mi­je­ni­ti stva­ri na­bo­lje po­sli­je vi­še od 25 go­di­na kr­še­nja obe­ća­nja na­kon pa­da dik­ta­to­ra Nikolaja Ča­u­še­skua, čo­vje­ka ko­ji je na­lo­žio iz­grad­nju no­ve zgra­de par­la­men­ta.
Ra­ul Pop je nad­le­žan za re­ci­kli­ra­nje, što ni­je na­ro­či­to po­pu­lar­na te­ma, ali do­bro ilu­stru­je spo­rost na­pre­do­va­nja Ru­mu­ni­je po­sli­je pa­da ko­mu­ni­zma. Re­zul­ta­ti na po­lju re­ci­kli­ra­nja su ka­ta­stro­fal­no lo­ši, a ci­je­nu za to pla­ća ži­vot­na sre­di­na. Ako se usko­ro ne­što ne pro­mi­je­ni, ci­je­nu će pla­ća­ti i sta­nov­ni­štvo.
Pre­ma po­sled­njim po­da­ci­ma Euro­sta­ta, sta­ti­stič­ke agen­ci­je Evrop­ske uni­je, u Ru­mu­ni­ji je 2013. go­di­ne re­ci­kli­ra­no pri­bli­žno pet od­sto ko­mu­nal­nog ot­pa­da, dok evrop­ski pro­sjek iz­no­si 28 od­sto. Naj­ve­ći dio pre­o­sta­log ot­pa­da za­vr­ša­va na de­po­ni­ja­ma ko­je ru­že pej­zaž.
Ako do 2020. go­di­ne ne do­stig­ne sto­pu re­ci­kli­ra­nja od 50 od­sto, ze­mlja se su­o­ča­va sa mo­guć­no­šću pla­ća­nja ka­zni u iz­no­su do 200.000 eura na dan. Ne­ki od zva­nič­ni­ka upo­zo­ra­va­ju i na pri­jet­nju uki­da­nja pri­stu­pa EU fon­do­vi­ma za za­šti­tu ži­vot­ne sre­di­ne, što je vi­tal­no va­žan iz­vor sred­sta­va za jed­nu od naj­si­ro­ma­šni­jih ze­ma­lja u EU.
Po­po­va še­fi­ca, mi­ni­star­ka, če­tr­de­set­sed­mo­go­di­šnja Kri­sti­ja­na Pa­ska Pal­mer eks­pert je za za­šti­tu ži­vot­ne sre­di­ne. Kao i Pop, na­pu­sti­la je stal­ni po­sao ko­ji je ima­la u ad­mi­ni­stra­ci­ji EU u Bri­se­lu da bi i sa­ma da­la do­pri­nos po­ku­ša­ju re­for­me po­sli­je po­ža­ra u noć­nom klu­bu. U mi­ni­star­stvo je do­ve­la i svo­ju tri­de­set­če­tvo­ro­go­di­šnju sa­vjet­ni­cu Ele­nu Ras­tej, eko­lo­škog ak­ti­vi­stu iz Tran­sil­va­ni­je, re­gi­o­na u cen­tral­noj Ru­mu­ni­ji.
Vri­je­me pre­o­sta­lo do iz­bo­ra u de­cem­bru ne­u­mit­no is­ti­če, a njih tro­je vo­de te­šku bit­ku, po­ku­ša­va­ju­ći da uve­ća­ju udio re­ci­kli­ra­nja ot­pa­da u Ru­mu­ni­ji. Mno­gi stra­hu­ju da će en­tu­zi­ja­zam za pro­mje­ne ne­sta­ti čim se po­li­ti­ča­ri vra­te na vlast.
Za­u­sta­vi­ti pro­pa­da­nje
Po­žar ko­ji je iz­bio u noć­nom klu­bu „Ko­lek­tiv“ u Bu­ku­re­štu 30. ok­to­bra 2015. mo­gao bi ući u isto­ri­ju kao tre­nu­tak pre­kret­ni­ce u post­ko­mu­ni­stič­koj Ru­mu­ni­ji. Ža­lost je br­zo ustu­pi­la mje­sto iz­li­vi­ma bi­je­sa zbog sum­nji da je bez­bjed­nost lju­di bi­la ugro­že­na zbog ko­rup­ci­je.
Vla­sni­ci klu­ba Đe­or­đe Alin Ana­ste­sku, Pa­ul Ka­ta­lin Gan­če i Ko­stin Min­ku, op­tu­že­ni su za ubi­stvo iz ne­ha­ta i iz­ve­de­ni pred sud. Dvi­je slu­žbe­ni­ce za­po­sle­ne u Upra­vi za van­red­ne si­tu­a­ci­je u Mi­ni­star­stvu unu­tra­šnjih po­slo­va An­to­ni­na Ra­du i Pe­tri­ka Đe­or­đe Ma­te ot­pu­že­ne su za zlo­u­po­tre­bu po­lo­ža­ja, jer na­vod­no ni­je­su oba­vlja­le oba­ve­zan in­spek­cij­ski nad­zor klu­ba.
Za hi­lja­de Ru­mu­na ko­ji su iza­ši na uli­ce da pro­te­stu­ju, tra­ge­di­ja je bi­la sim­bol ko­rup­ci­je ko­ja i da­lje iz­je­da ru­mun­sku dr­ža­vu i dru­štvo. Pre­mi­jer Vik­tor Pon­ta je pod­nio ostav­ku, a pred­sjed­nik Kla­us Jo­ha­nis se obra­tio biv­šem ko­me­sa­ru EU i agro­e­ko­no­mi­sti Da­či­ja­nu Či­o­lo­šu i po­nu­dio mu da vo­di ze­mlju do odr­ža­va­nja no­vih iz­bor za­ka­za­nih za go­di­nu da­na.
Či­o­loš, ko­ji ta­da ni­je bio član ni­jed­ne po­li­tič­ke par­ti­je, oku­pio je ka­bi­net sa­sta­vljen od teh­no­kra­ta, eks­pe­ra­ta, slu­žbe­ni­ka EU i li­de­ra gra­đan­skog dru­štva. Nje­go­va vla­da je ob­ja­vi­la pi­smo o na­mje­ra­ma u ko­jem je re­če­no da su tra­ge­di­ja u noć­nom klu­bu i nje­ni uzor­ci pro­iz­ve­li oče­ki­va­nja u ru­mun­skom dru­štvu ko­ja se vi­še „ne mo­gu ig­no­ri­sa­ti“.
Kri­sti­ja­na Pa­ska Pal­mer, biv­ša vi­so­ka slu­žbe­ni­ca za pi­ta­nja ži­vot­ne sre­di­ne i pre­go­va­rač u EU, bi­la je me­đu oni­ma ko­ji su pri­hva­ti­li po­ziv. Pre­u­ze­la je vo­đe­nje mi­ni­star­stva či­ji se do­sa­da­šnji re­zul­ta­ti na po­lju re­ci­kli­ra­nja ni­ma­lo ne ukla­pa­ju u vi­zi­ju ze­le­nog kon­ti­nen­ta ko­ju pro­mo­vi­še EU.
Ru­mu­ni­ja za­o­sta­je u obla­sti re­ci­kli­ra­nja ot­pa­da iz do­ma­ćin­sta­va još od pri­dru­ži­va­nja EU 2007. go­di­ne i da­nas ostva­ru­je tek ne­što bo­lje re­zul­ta­te ne­go su­sje­di ko­ji još ni­ij­su u EU, kao što su Sr­bi­ja, Ma­ke­do­ni­ja i Bo­sna, biv­še ju­go­slo­ven­ske re­pu­bli­ke u ko­ji­ma se re­ci­kli­ra­nje go­to­vo i ne prak­ti­ku­je. S dru­ge stra­ne, čak i zva­nič­ne broj­ke ko­je Ru­mu­ni­ja ob­ja­vlju­je do­vo­de se u sum­nju.
Kra­jem 2015, u je­ku pro­te­sta zbog po­ža­ra u klu­bu „Ko­lek­tiv“, in­spek­ci­ja za ži­vot­nu sre­di­nu i tu­ži­la­štvo po­kre­nu­li su is­tra­gu zbog op­tu­žbi da su ne­ka od pred­u­ze­ća uklju­če­nih u re­ci­kli­ra­nje pre­u­ve­li­ča­va­la svoj uči­nak. U sre­di­štu skan­da­la su bi­le ta­ko­zva­ne or­ga­ni­za­ci­je za pro­ši­re­nu od­go­vor­nost pro­iz­vo­đa­ča, OPOP, pre­ko ko­jih ve­li­ki pro­iz­vo­đa­či osi­gu­ra­va­ju da ot­pad od am­ba­la­že nji­ho­vih pro­iz­vo­da bu­de pri­ku­pljen i pro­sle­đen pred­u­ze­ći­ma za re­ci­kli­ra­nje.
Upra­va fon­da za ži­vot­nu sre­di­nu Ru­mu­ni­je, ti­je­lo pri Mi­ni­star­stvu ži­vot­ne sre­di­ne nad­le­žno za za­šti­tu, ka­zni­la je šest od de­set po­sto­je­ćih OPOP de­se­ti­na­ma mi­li­o­na eura, ali po­sli­je ulo­že­ne žal­be taj po­stu­pak još tra­je.
Đa­nin Ser­ban, iz­vr­šni di­rek­tor udru­že­nja OPOP pod ime­nom Eko Ro­ma­nia, iz­ja­vio je za BIRN da ove or­ga­ni­za­ci­je, ko­je su prak­tič­no po­sred­ni­ci iz­me­đu pro­iz­vo­đa­ča, sa­ku­plja­ča ot­pa­da i pred­u­ze­ća za re­ci­kli­ra­nje, ne mo­gu pri­hva­ti­ti od­go­vor­nost za stvar­ne učin­ke pred­u­ze­ća za re­ci­kli­ra­nje. Pre­ma nje­go­vom mi­šlje­nju, za­kon se u ovom slu­ča­ju ne­is­prav­no pri­mje­nju­je.
Ne­ma br­zih rje­še­nja
Ra­ul Pop, ko­ji je pret­hod­no ra­dio na za­šti­ti ži­vot­ne sre­di­ne za Pro­gram Uje­di­nje­nih na­ci­ja za raz­voj, kom­pa­ni­ju Ernst&Young i ne­vla­di­nu or­ga­ni­za­ci­ju Eco­te­ca, iz­ja­vio je da ne po­sto­je br­za rje­še­nja i „ču­do­tvor­ni li­je­ko­vi“ ko­ji će na­tje­ra­ti Ru­mu­ne da re­ci­kli­ra­ju. U upra­vlja­nju ot­pa­dom, re­kao je, „pri­mje­nju­je se niz ma­njih, kom­ple­men­tar­nih mje­ra ko­je se spro­vo­de raz­li­či­tim br­zi­na­ma“.
Ta­kve mje­re mo­gu uklju­či­va­ti opo­re­zi­va­nje de­po­ni­ja, što po­di­že ci­je­nu od­la­ga­nja ot­pa­da na de­po­ni­je, uvo­đe­nje si­ste­ma „pla­ćaj kao što ba­caš“, ko­ji pred­vi­đa vi­še po­re­ze za do­ma­ćin­stva ko­ja ne raz­dva­ja­ju ot­pad za re­ci­kli­ra­nje, i si­stem ka­u­ci­ja ko­jim se prak­tič­no pla­ća na­kna­da po­tro­ša­či­ma ko­ji vra­ća­ju am­ba­la­žu kao što su kon­zer­ve.
– Kom­pa­ra­tiv­na stu­di­ja bi po­ka­za­la da Ru­mu­ni­ja ima naj­jef­ti­ni­je de­po­ni­je u Evro­pi. Ako je ta­mo gdje su de­po­ni­je naj­jef­ti­ni­je re­ci­kli­ra­nje naj­sla­bi­je raz­vi­je­no, mo­gu­će je da tu po­sto­ji ne­ka du­blja ve­za – ka­že Pop.
Ot­por je, ka­že on, uglav­nom do­la­zio od pred­sjed­ni­ka sto­ti­na op­šti­na ko­ji su di­rekt­no nad­le­žni za pri­ku­plja­nje i od­la­ga­nje ot­pa­da i ko­ji ima­ju dis­pro­por­ci­o­nal­no ve­li­ku moć u po­li­tič­kom si­ste­mu Ru­mu­ni­je zbog va­žne ulo­ge u osi­gu­ra­va­nju gla­so­va za ve­li­ke po­li­tič­ke par­ti­je. Lju­di u op­šti­na­ma, ka­žu nji­ho­vi kri­ti­ča­ri, do­ži­vlja­va­ju ide­ju o raz­dva­ja­nju sta­kla, har­ti­je, me­ta­la, alu­mi­ni­ju­ma i osta­lih ot­pad­nih ma­te­ri­ja­la kao su­vi­šan i pre­skup eks­pe­ri­ment. Mno­gi­ma je lak­še i jef­ti­ni­je ba­ci­ti sve za­jed­no na de­po­ni­ju.
U obra­ća­nju sto­ti­na­ma pred­sjed­ni­ka op­šti­na u zgra­di par­la­men­ta u ju­lu, mi­ni­star­ka Kri­sti­ja­na Pa­ska Pal­mer je iz­lo­ži­la broj­ke. Kao i osta­tak EU, Ru­mu­ni­ja ima za cilj da do 2020. go­di­ne re­ci­kli­ra 50 od­sto ot­pa­da iz do­ma­ćin­sta­va.
– Za pr­vih de­vet i po go­di­na (po­sli­je pri­dru­ži­va­nja) sti­gli smo do tri od­sto. Da­kle, za do­sti­za­nje tri od pla­ni­ra­nih 50 od­sto po­tro­ši­li smo 71 od­sto vre­me­na ko­je ima­mo na ras­po­la­ga­nju. Ako je u pr­vih de­vet i po go­di­na re­ci­kli­ra­nje ra­slo po pro­seč­noj go­di­šnjoj sto­pi od 0,3 od­sto, sa­da mo­ra­mo pro­na­ći na­čin da za vri­je­me ko­je nam je pre­o­sta­lo do 2020. osi­gu­ra­mo pro­sje­čan rast od 13 od­sto go­di­šnje. To zna­či da mo­ra­mo bi­ti 39 pu­ta efi­ka­sni­ji ne­go do­sad. Mi iz mi­ni­star­stva ne mo­že­mo to sa­mi da ura­di­mo, a vje­ro­vat­no ne mo­že­te ni vi – ka­za­la je ona u svom go­vo­ru.
Iz­u­ze­tak od pra­vi­la
Jed­na op­šti­na u Tran­sil­va­ni­ji od­u­da­ra od op­šteg tren­da. Tar­gu La­pus, ma­li grad sa oko 12.000 sta­nov­ni­ka, uzeo je 2008. go­di­ne mi­li­on eura iz fon­do­va Evrop­ske uni­je i ku­pio kon­tej­ne­re i vo­zi­la za se­lek­tiv­no pri­ku­plja­nje ot­pa­da iz do­ma­ćin­sta­va.
Kra­us je iz­ja­vio za BIRN da nji­ho­va op­šti­na u pro­sje­ku re­ci­kli­ra 45 od­sto ot­pa­da. Za do­ma­ćin­stva ko­ja ne raz­dva­ja­ju đu­bre „pred­vi­đe­ne su ka­zne, da bi se na­u­či­li“.
– Pro­gram se spro­vo­di se­dam go­di­na i tu i ta­mo još ima­mo pro­ble­ma s di­sci­pli­nom, na­ro­či­to u stam­be­nim zgra­da­ma sa vi­še sta­na­ra. U in­di­vi­du­al­nim do­ma­ćin­stvi­ma od­ziv je i pre­ko 90 od­sto – ka­zao je on.
Od­go­va­ra­ju­ći na upu­će­ne kri­ti­ke Ma­da­lin Adi Te­o­do­se­sku, pred­sjed­ni­ca udru­že­nja ru­mun­skih gra­do­va, iz­ja­vi­la je da je naj­va­žni­je obra­zo­va­ti Ru­mu­ne o po­tre­bi re­ci­kli­ra­nja, do­da­ju­ći da po­li­ti­ka s tim ne­ma ni­ka­kve ve­ze. Te­o­do­se­sku je iz­ja­vi­la za BIRN da će se pro­blem ri­je­ši­ti on­da ka­da 41 okrug u Ru­mu­ni­ji usvo­ji ta­ko­zva­ni Si­stem za in­te­gri­sa­no upra­vlja­nje ot­pa­dom, ko­ji će ko­or­di­ni­ra­ti od­la­ga­nje ot­pa­da, uklju­ču­ju­ći i uvo­đe­nje za­seb­nih kon­tej­ne­ra za re­ci­kli­ra­nje.
Ci­lje­vi
Evrop­ska ko­mi­si­ja, iz­vr­šni or­gan EU, ob­ja­vi­la je 2011. skup pre­po­ru­ka za Ru­mu­ni­ju, uklju­ču­ju­ći uvo­đe­nje po­re­za za de­po­ni­je, si­stem „pla­ćaj kao što ba­caš“, bo­lju re­gu­la­ti­vu, nad­zor pred­u­ze­ća za upra­vlja­nje ot­pa­dom, te jav­ne kam­pa­nje za pro­mo­vi­sa­nje re­ci­kli­ra­nja. Ali ma­lo to­ga je uči­nje­no. Ipak, mo­gu­će je da je skan­dal s re­ci­kli­ra­njem ko­ji je iz­bio kra­jem 2015. po­kre­nuo pro­mje­nu.
Ot­ka­ko je ot­kri­ve­no da su po­da­ci o re­ci­kli­ra­nju bi­li „la­ži­ra­ni“, ka­že Pop, OPOP i pred­u­ze­ća za sa­ku­plja­nje i re­ci­kli­ra­nje na­šli su se pod mno­go stro­žim nad­zo­rom vla­sti i ve­li­kih mul­ti­na­ci­o­nal­nih kom­pa­ni­ja ko­je pro­iz­vo­de am­ba­la­žu. Ve­ća tra­žnja za ma­te­ri­ja­li­ma ko­ji se mo­gu re­ci­kli­ra­ti zna­či vi­še nov­ca za op­šti­ne ko­je pri­ku­plja­ju ot­pad od po­tro­ša­ča.
–Do kra­ja 2015, ka­da je iz­bio skan­dal sa ot­pa­dom od am­ba­la­že, pred­sjed­ni­ci op­šti­na ni od ko­ga ni­je­su do­bi­ja­li no­vac za ot­pad ko­ji se re­ci­kli­ra, što zna­či da ni­je bi­lo fi­nan­sij­skog pod­sti­ca­ja za raz­dva­ja­nje ot­pa­da, to jest, za ula­ga­nje u kon­tej­ne­re ili za­seb­na vo­zi­la za od­vo­že­nje pla­stič­nog i bi­o­ra­zgra­di­vog ot­pa­da – ka­že Pop.
Kon­stan­tin Da­mov, su­o­sni­vač pred­u­ze­ća za re­ci­kli­ra­nje Grin grup, tvr­di da je po­rez za de­po­ni­je mo­gao da bu­de usvo­jen za jed­no po­pod­ne.
– Imam uti­sak da lju­di u Mi­ni­star­stvu ži­vot­ne sre­di­ne ne zna­ju mno­go o ot­pa­du, ali od­lič­no se ra­zu­mi­ju u ne­ga­tiv­ne sta­vo­ve ne­vla­di­nog sek­to­ra pre­ma ot­pa­du. Ras­pra­vu su po­sta­vi­li vi­še u „emo­ci­o­nal­ni” ne­go teh­nič­ki okvir – ka­že Da­mov.
Tr­ži­šne si­le
Ni­kol Sej­ring, še­fi­ca odje­lje­nja za upra­vlja­nje ot­pa­dom i re­sur­si­ma u nje­mač­koj is­tra­ži­vač­koj or­ga­ni­za­ci­ji Bi­PRO GmbH, iz­ja­vi­la je da se si­stem „pla­ćaj kao što ba­caš” po­ka­zao kao ve­o­ma efi­ka­san u gra­do­vi­ma ši­rom Evro­pe.
– Efek­ti su ja­sno uoč­lji­vi. Udio onih ko­ji raz­dva­ja­ju ot­pad u gra­du ve­o­ma br­zo ra­ste – na­ve­la je ona.
Pop je iz­ja­vio da pri­mje­ću­je da se stva­ri mi­je­nja­ju, bar „ma­lo”.
– Do­la­ze go­di­ne bur­nih pro­mje­na na op­štin­skom ni­vou – re­kao je Pop.